Srpski književni glasnik

1194 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

демских радова, може се добро и е коришћу радити на прибирању градива потребног за научну разраду. Јер као што један ботаничар или један геолог може проучавати. своју околину, тако и радник на националним наукама може наћи мноштво тема проучавајући народ, његову прошлост, живот, обичаје итд. Многе старинске грађевине, многе црквине и остаци од градића, о којима у народу постоје предања, траже вредна човека да забележи што се о њима прича, као што треба што пре прибележити казивање о старим „друмовима царским“ којима се све више губи траг. А тих предања има у сваком крају Србије, а нарочито су интересантна локална. Затим сваки крај има својих одлика у језику, као што у сваком крају има и нарочитих речи за терминологију, које се све више губе. И све то, као и многи други појави у којима народ манифестује свој интелектуални живот, пружају непецрпии предмет за рад. Па то покупити и сачувати од заборава и предати на даљу употребу онима што ће га даље разрађивати на чисто научној основи, већу част чини сваком књижевном посленику него објављивање компилаторишх раесправа и лоших оригинала. Па п годишњи школски извештаји, у којима би се тако објављивали пнтересантни подаци из појединих крајева Србије, били би много корпеснија збирка радова научне књижевности него што су ови данашњи. Ну ово ни у колико не искључује пз извештаја радове који би, по својој научној обради, били ваљани прилози иначе слабо развијеној нашој научној књижевности, нарочито књижевној п политичкој историји. За њих је тамо врло подесно место, само нека не буду као већи број овогодишњих прилога, о којима се, без зазора, може рећи да је боље да се никако нису ни појавили.

Јов. Н. Томић.