Srpski književni glasnik

У И ПИТИ OE MORE

4. «

СВПСКиИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХП, БРОЈ 8. — 16 Август, 1904.

ВИКИ ЈЕКЋО P. T.

Кућа Које Тадића наличила је на покисла врапца што је увукао главу међу крила која је неједнако спустио п раширио ; једно му крило пало више, а друго ниже. Имала је на себи нешто птичје, плашљиво, као да је добила страха од буре што се више ње ломи, накривила се, шимла на крову иструнула, те би већ одавно требала да се замијени новом. Покрпљена, неравним брвнима ca стране, однатраг подупрта пребијеном стожином, правила је утисак неког незграпног створења које кроз баџу гледа глупим погледом у небо. Чини се као неспретан сељак који није излазио из својих брда и свога засеоска, коме је хоризонт читав свијет, који је једино са својим брдом склопио познанство и ни с ким више. Сама

планина чинило се да јој је позајмила своју сјену, а се њом п мрачну боју и неприступачност, зато је и узмакла од цесте као да преза од оних што њом пролазе.

Већ се био ухватио мрак кад из те осамљене кућице што се била прибила уз планину, између Височице и Мамца, изиђе младо женско чељаде око седамнаест година, повезано шареним рупцем, прислони се уз кућу и загледа се у ноћ. Дотле један старији човјек, Којо Тадић, гологлав, придржаваше дугачка воловска кола, колико је имао снаге, док их волови не снесоше на цесту. Па ко-

36