Srpski književni glasnik

1206 СРпски Књижевни ГлАсние.

________-

пребаченим плавим прелуком преко леђа. СО њом је он некад чувао заједно овце. Заједно су пили, у данима жеге, воде из пања, пуна првића, кроз писак. Дијелили су заједнички оно што су пмалп за јело. Пазилп заједно на овце не разликујући их, тражили их заједно по шуми ако 'се која овца изгубила, а Јовеша јој помагао однијети кући јање, ако се која овца ојањила у планини.

· Онда је он одлазио на рад, па у војништво. Били се већ разишли па готово и заборавили. А сад обновише познанство, весело и радосно, као два пријатеља што се нађу иза неколпко година.

— Дјаволе, рекла му је она п ударила га руком по рамену. Боље би било да спаваш код куће него да идеш цуре полијевати.

— А ето, кад ми је драго, вели јој Јовеша и ухвати је за руку. Драго ми је, ето, ако ме је воља, и да те загрлим. Шта ми мореш п обухвати је својом мишицом око паса.

Она се отрже од њега, заграби пуну крављачу воде и сали му је у лице п у очи и, прије но што се он могао да прибере, измаче кроз пзлаз. Онда се, каенпје, опет поврати, доврши посао и потјера волове уза страну док не изиђе на цесту. Освртала се често, неће ли откуд банути Јовеша изненада да је престраши, али га није било. Ваљда је био отишао с друштвом.

Смиљи се непрестано врзао у памети Јовеша и, кад се је сјећала како га је залила водом, увијек јој се навлачпо на уста врагољаст осмијак. Алп, душа јој није била мирна. Осјећала је да се у њу нешто увукло што она није до тада осјећала. Да am Je To била љубав или тек нешто пролазно, да ли је то било оно што је имало доћи, то она није знала.

П.

Другу ноћ је Смиља једва чекала да пође на воду. Али чим се ближе примицала селу све је више бивала немпрнија и узбуђенија. Да ли је то било ради Јовеше,

рт