Srpski književni glasnik

Чудновата Повест ПЕТРА ШлЛЕМИЛА. 1223 немој ме оставити! Бендле, ти ме видиш богатог, дарежљивог, доброг; мислиш да би свет требао да ме слави, а видиш ме како од света бежим и затварам се. Бендле, свет је изрекао пресуду, одгурнуо ме је од себе, а можда ћеш мп и ти окренути леђа кад сазнаш моју страховиту тајну : Бендле, ја сам богат, дарежљив, добар, али — о Боже! — ја немам сенке!“

„Немате сенке“ узвикну добри младић уплашено, а из очију му удари поток суза. „Тешко мени и кад сам се родио да служим господара без сенке!“ Он ућута, а ја држах своје лице у рукама.

„Бендле“,. додах доцне, дрхћући, „сад знаш моју тајну, сад је можеш издати. Иди па сведочи против мене.“ — Изгледало ми је као да се очајно борп са самим собом; најзад паде преда ме, дохвати ми руку и обли је сузама. „Не!“ узвикну, „ма шта свет мпелио, ја не могу п нећу због једне сенке да оставим свога доброга господара; учипићу право а не мудро: остаћу код вае, позајмићу вам своју сенку, помоћи" ћу вам где могу, а где не могу, плакаћу са вама.“ Ја му падох око врата, дивећи се тако необичном расположењу срца пи ума; јер сам о њему био убеђен да то не ради због злата.

Од тада се моја судбина и начин живота. у неколико изменио. Не да се описати, како је Бендел брижљиво умео да крије моју ману. Свуда је био преда мном и са мном, све предвиђајући, предузимајући потребне мере, а где је опасност претила изненада, прекривајући ме својом сенком, јер је он био виши и јачи од мене. Тако сам се опет усудно међу људе, те почех пграти улогу у свету. Наравно, привидно сам морао да узмем многе особености и ћуди. Али богаташу то стоји лепо, и све докле је петина била скривена, уживао сам свачију част и поштовање које приличи моме злату. Мирније сах очекивао обећану посету загонетнога непознатог човека.

– Осећао сам врло добро да се не смем дуго задржавати на једном месту где су ме видели без сенке MH где су ме лако могли издати; тако пето, можда сам још ја једини