Srpski književni glasnik

ЧудноватАа Повест ПЕТРА ШЛЕМИЛА. 1995

се врата, бацих се у прва кола која су ту стајала и одвезох се натраг у варош, где сам овога пута, на своју несрећу, оставио опрезнога Бендела. Он се уплаши када ме виде, једна једина реч му је све открила. С места узесмо поштанске коње. Ја узех само једнога од својих људи са собом, једнога. препреденога обешењака, по имену Раскала, који је својом окретношћу умео да ми се учини потребним, п који пије ништа знао о данашњем догађају. Исте ноћи сам прешао тридесет миља. Бендел је остао за миом да растури кућу, да проспе злата и да понесе оно што је најпотребније. Када ме је идућег дана, стигао, бацих му се у наручја и заклех му се не да више нећу учинити никакву глупост, него да ћу у будуће бити опрезнији. Без прекида настависмо путовање, преко границе и брегова, п тек на другој падини, заклоњен високим бедемом од онога несрећнога. земљишта, дадох се наговорити да се у оближњој и слабо посећеној бањи одморим од претрпљених мука.

ју:

У својој причи, прећи ћу брзо преко једног времена код кога бих се, још како радо !, задржао кад бих могао у сећању изазвати његов жив дух. Алп боја која га. је оживљавала п која га једина може оживити, у мени се угасила, а када хоћу у својим грудима опет да нађем оно што их је тада тако силно надимало, болове и срећу, слатку обману, онда ударам узалуд у једну стену која више не даје жив извор, и Бог ме је оставио. Како промењено гледа сада на мене оно време! — Ту у бањи, требао сам да играм једну јуначку улогу; рђаво је научивши, а још новајлија на позорници, забленух са позорнице у два плава ока. Родитељи, обманути игром, употребише све, да се посао само брзо утврди, а поруга је завршила ту простачку лакрдију. П то је све, све! То ми изгледа глупо и бљутаво, а опет и страшно, кад помпелим да ми може тако изгледати оно што ми је онда тако обилно, тако сплно груди падимало, Мино, како сам