Srpski književni glasnik

A ЕЛ i . + *

АС ко

Чудновата Повест ПЕТРА ШЛЕМИЛА. 1997

koja је требала да украси лепу Фани. Он ступи напред и говораше у име свога господара, који, рече, неће п не може да прими такво указивање почасти; али нека је хвала добрим грађанима за њину добру вољу. Он међутим скпде пружени венац са јастучића и метпу бриљантски обруч на његово место ; затим пружи се поштовањем лепој девојци руку да устане, уклони једпим погледом свештенĆTBO, Magixtratus m cpo депутације. Нико није био више примљен. Он нареди гомили да се подели и да направи коњма места, вину се опет у кола, и појурпемо даље у највећем трку према вароши, кроз једну вапију од лишћа nu цвећа. Топови су пуцалп још једнако. Кола се зауставише пред мојом кућом; ја скочих вешто у врата, подеанвши гомилу коју је овамо привукла жеља да ме види. Светина. је впкала „Живео!“ под мојим прозором, а ја бацих кроз њега кипу од дуплих дуката. У вече је варош била добровољно севетљена.

А ја још никако писам знао шта то све треба да значи и за кога ме држе. Изаслах Раскала да се распита. Причали су ми како су већ имали спгурле вести да добри пруски краљ путује кроз земљу под пменом грофа; како су позпали мога ађутанта, и како је одао себе п мене; како је, пајзад, била велика радост када су се уверили да мене самог пмају у месту. Сада су, наравно, увидели, колико нису имали право што су тако насртљиво хтели да скину вео, пошто сам ја очевидно хтео да се држим у најстрожијем ингогниту. Али ја сам се, рекоше, тако милостиво љутио, те ћу сигурно морати опростити добром срцу.

Мом обешењаку је цела ствар изгледала тако смешна, да је чинио што год је могао да за неко време добре људе појача у њиној вери. Он ми поднесе врло емешан извештај, а кад је видео да сам се тиме разведрио, пеприча ми и своју пакост. — Да ли да признам Ипак ми је ласкало, макар и само тако, да су ме сматрали за ту поштовану главу.

Наредих му да сутрадан у вече под дрветима која