Srpski književni glasnik

Чудновата Повест ПЕТРА ШЛЕМИлА. 1229

Ђендел мп идућег дана поверљиво открп да сумња коју је одавно гајио о Раскалову поштењу сада се обистинила. Јуче је, рече, затајио читаве кесе злата. „Нека га,“ одговорих му, „оставимо јадном обешењаку тај мали плен; ја поклањам радо свима, па зашто не п њему“ Јуче ми је, као и еви нови људи које си мп дао, поштено послужио, помогли су ми радосно да одржим радосну свечаност.“ Више није било о томе речи. Раскал је остао први међу мојом послугом, Бендел пак био је мој пријатељ и повереник. Он се навикао да моје богатство сматра за неисцрпно, п није изгледао његов извор, него ми је, напротив, помагао да пзмишљам прилике да га потрошим и злато да распем. О ономе непознатоме, ономе бледом шуњалу знао је само толико: да може само он да ме спасе од проклетства које на менп лежи, и да се ја од њега. бојим, јер у њему је сва моја нада. Да сам, уосталом, у то убеђен да он може мене свуда наћи, а ја њега нигде, те сам зато, очекујући обећани дан, прекинуо свако узалудно трагање.

Сјај моје гозбе и моје држање на њој одржавали су испрва чврето уверене становнике те вароши у њином предуверењу. Али, наравно, наскоро се из новина сазнало да је цело баснословно путовање прускога краља гола неоснована вест. Алп ја сам већ био краљ, те сам краљ морао и остати, п то један од најбогатијих и најкраљевскијих којих је икада било. Само није се управо знало који. Свет није никада имао разлога да се тужи на оскудицу владалаца, а најмање у наше дане; добри људи, који нису још ниједног видели очима, с подједнаком срећом су. нагађали час овог час оног — Гроф Петар је остао увек онај који је био.

Једанпут се међу гостима у бањи појавио и један трговац који је био банкротирао да би се обогатио, који је уживао опште поштовање, п који је бацио једну широку, п ако нешто бледу сенку. Хтео је овде да се хваста имањем које је стекао, п чак му је пало на ум да се