Srpski književni glasnik

Чудновата Повест ПетРА ШлЕМИЛА. 1933 је намера првога дана трећега месеца да запросим руку његове кћери; утврдих то време, јер ће се јамачно дотле логодити нешто што би могло имати утицаја на моју судбину. А рекох. непроменљива је само моја љубав према његовој кћери.

Добри човек се ваљано уплаши када чу таке речи из уста Грофа Петра. ПЏаде мп око врата. п опет се сав застиде што се заборавио. Сад му паде на памет да сумња, да мери, да пспитује; говораше о миразу, о сигурности, о будућности његовога драгог детета. Ја му захвалих што ме је на то подсетпо. Рекох му да у том крају, где ми се чини да сам омиљен, желим да се настаним п да водим безобрижан живот. Замолих га да најлепша добра која су у земљи на продају, купи на име своје кћери, а да исплату упути на мене. Имао је много посла, јер свуда га је предухитрио један странац; тако је купио само од прилике за један милион.

Што сам га тиме забавио, било је управо једно невино лукавство, да бих га уклонио, и употребио сам већ према њему слична лукавства, јер морам признати да је био нешто досадан. Добра мати, напротив, била је мало глува, п није, као он, полагала на ту част да забавља тосподина грофа.

У том дође и мати, Im срећни људи паваљиваху на "мене да останем тога вечера дуже код њих ; али ја нисам смео ни један тренутак да се задржим, јер сам већ видео како се месец диже на зренику. Моје време је прошло...

– Илућега вечера сам опет отпшао у шумареву башту. Огртач сам пребацио шпроко преко рамена, шешир натукао дубоко на очи; приближавах се Мини; када ona диже очи п погледа ме, учини један нехотичан покрет; сада ми се опет јасно показала у души појава оне ужасне ноћи када сам се на месечини показао без сенке. Она је била одпста. Алџ да ли ме је сада п познала 7 Ћутала је и била је замишљена; мени је огроман терет притискивао груди; устадох са свога места. Она се баца, тихо плачући, на моје груди. Одох.

35