Srpski književni glasnik

ут | RO ROOM с = 3 ~ 2 xi} 5. ј 5 а : 2 + И = Т 1294 СРпоки Књижевни ГЛАСНИК.

Олд онда је затицах чешће уплакану : мени је У души бивало све мрачније п мрачније; само родитељи су јој БИ :: пливали у прекомерном блаженству; кобни дан се приближавао, језовит и загушљив, као облак пред буру. Вече у очи тог дана било је већ дошло; једва сам још могао. дисатп. Предострожно, напуних неколико сандука златом, очекпвах дванаести час... Он изби. прве

Седео сам, с очима управљеним на сказаљке на сату, бројећи секунде, минуте, као ударце ножа. При. сваком

„прогоњаху једно друго, дође подне, вече, ноћ; сказаљне се позицањум нада ми се гаспла; изби н јеланавет и ништа

дванаестог часа. и ја падох без наде, У ама O зама на своју постељу. Сутра мп је ваљало — за Ре без сенке, затражити руку моје драге; страшан. сан MU притиште очи пред зору. e

(Наставиће се.)

АДЕЛБЕРТ ф. ШАМмИСо. »

(Превео с немачког Св. ПРЕДИЋ.)