Srpski književni glasnik

1245 Српски Кљижевни Гласник. жене ес којима сам тада долазпо у непзбежан додир, како су ме оне мучиле, нежно мучиле својим пућењем, љубо"мором, п држањем у вечитој задувапости! На коликим сам баловима морао с њима да касам, у колпка сам се оговарања морао да умешам! Каква неуморна таштина, које уживање у лажи, које пздајетво у пољушпу, које

отровно цвеће! Те даме умеле су да ми обљутаве све } уживање MH љубав, п ја за неко време постадох непријатељ женекиња MH проклињао сам цео њихов род. Прошао сам скоро као онај француски официр који се у: походу на Русију с тешком муком спасао пз ледених руџчага на Березини, алп је од тада стекао такву антипатију према евему што је семрзпуто, да је сада ес гнушањем одбијао чак п најелађе п најбоље врете тортонског сладоледа. Да, успомепа на Березину љубави коју сам тада прелазпо, огадила ми је, за неко време, п најдивније даме, жене гао анђеле, девојке као шербет од ваниље.

Молпм вас, викну Марија, не грдпте жене! То су лоабане фразе мушкараца. На грају крајева, да бисте били срећни, ипак вам требају жене.

O. уздахну Максимилијан, то је запста истина. Алп mene, на жалост, пмају само један једити начин којим могу да нас усреће, док нас на тридесет хиљада начина умеју да унесреће.

Мили пријатељу, одговори Марија, прогутавши један лак осмејак, ја говорим о слагању двеју складних душа. Зар ви нпкад нисте осетплп ту срећу... Али ја видим на вашим образима неко необично румегило... Говорите... Максе 7

Истина је, Марија, скоро се дечачки стидим да вам · признам срећну љубав која ме је некад пспуњавала бескрајним блаженством! Та мп успомена још није пзгубљена, и у њену свежу ладовину јот се често склања моја душа. кад неспосно почне палити прашина и дневна припека живота. Алп нисам у стању да вам дам тачан појам о тој мојој љубавиици, Она је била тако етарске.