Srpski književni glasnik

ф · Ф

·

ГУСТАВ ФЛОБЕР. 693

Истока. То се види из његове преписке из год. 1851. И у „Саламбу“ и у „Кушању“ налази се онај опиени романтизам, романтизам боја и ритама, сликарски, вајарски и музички романтизам, романтизам који тежи Истоку и старини, по начину Омира и Александринаца, романтизам Игових „Оријенталака“, настављен код Теофила Готјеа, Жерара де Нервала и Леконта де л'Ила. „Саламбо“ није задовољило велику публику; потпуно је задовољило јединога писца. И оно што је она велика госпођа пз седамнаестог века казала за другу ствар „Лепо је, али је досадно“, може се потпуно применити и на овај роман. Он нас као каква историја, уводи у сасвим непознат свет, са задаћом да нас поучи о земљи и етничким особинама њеним. И ми се старамо, као и у изучавању каквог археолошког речника, да што више сазнамо о Картагини, не марећи ни за Саламбо, нити ма коју другу личност из романа. А да би историја романа могла заинтересовати, потребно је да развој догаbaja изазове наше страсти, било страсти сталне, вечите, или оне сувременог интереса. У „Саламбу“ је питање о борби између Картагине и најмљених варварских војника, који устају против ње, што их је она преварила и неће да их плати. Ту ничега нема што може изазвати наша осећања. Шта се нас тиче ко ће ту победити: Мато или Анон, најамничко или пунско дивљаштво 7 Главне личности у драми романа, Мато и Саламбо, нису довољно проучене, тачно анализоване. Мато је само страсно заљубљен, а Саламбо загонетна и збуњена. Те тако није задовољен ни онај други начин, којим би“ историски роман могао занимати, нису на забаван начин оцртани осећаји код појединих личности. Није нас у довољној мери задовољио ни оном погодбом, која може изазвати интерес привлачношћу према тајанственом. Најзад је потребна средишна, личност, потпуно и неизбежно средишна, стожерна, као што је на пр. Ахил у Илијади или Улис у Одисеји. Овде је по свему то требала бити Саламбо, а излази да је Мато. У огромном градиву, које је у тако пространим