Srpski književni glasnik

694 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

размерама испунило дело, Саламбо се јавља као незнатна, споредна слика. Го је, у осталом, и сам писац увидео и правилно оценио: „подножје је и сувише мало за етатуу“. Оклоп је, у опште, савршено непотпун. Изнесене битке показују ону монотонију, коју морају увек показивати, због истих радња и истих елемената, кад се њих више овако, једна уз другу, ставе. Никако се не осећа да су оне различите, ма да се знатно мењају. Овде је изме-

њено оно што је Сили-Придом рекао о неком облаку:.

„Види се да је другог облика и ако се није запазило да се мења“. Али су описи у Саламбу ипак такви, да им нема такмаца, ни по боји, ни по пластичности, ни лепоти, ни уметничком сликању. Неки су од њих постали и класичнИм. |

Ма да дело не задовољава потпуно читаоце, ипак је оно сасвим према укусу великога песника. Његов је снажан таленат тачно извео све према заснованој замисли, те је отуда писац и потпуно делом задовољан.

NT У колико је „Саламбо“ роман материјално — песи» мистичан, у толико је „Кушање“ апетрактио — песими-

стичан. Код првога из факата излази песимистичка. мисао, као какав закључак; код другога обрнуто: замисао се изводи фактима и сликама, не би ли се представила што очигледнијом. У „Кушању“ је велика и драмска замисао: да се представе све намаме спољњег или унутарњег света; све што се жели да осети, уобрази, ужива, сања ; еви нагони у разним облицима и измењаним приликама. Све то намамљује, све то куша св. Антонија. 11714 о веп епа, 1614 о dominandi, libido вејел 1 и сви могућни варпанти њини журе се да намаме овог свеца. :

Идеја је“ огромна и зато је морала испасти недовољно обрађена, испод пишчевог смера, премда ипак више но што то писац, у својој скромности, миели. Но и овде су, као и свуда код Флобера, описи најлепша страна у

O TL а о у