Srpski književni glasnik

ГУСТАВ ФлЛоБеР. 695

књизи. Философска замисао код Флобера је увек слабо оригинална и има мало снаге; овде се она јавља кад и кад довољно чиста и лепо исказана. Отуда и искрене живљи интерес код читаоца, па чак наводи и на размишљање. Цело дело, као и свако Флоберово, чини утисак суморнога напрезања, овде још одређеније и у јачем ступњу. Оно је досадно, оскудно у мислима, губи се у ситничарењу и непривлачним неприродностима.

У.

За Флобера се може рећи, да му је уобразиља муза, а реалност савесност. Он је заступао и изводио мишљење, да у реалистичном роману све треба да је стварност, без додавања романтичнога. Ако је човек такве природе, да у себи спаја оба елемента, њих треба раздвојити у засебне књиге. То је било сасвим ново гледиште за Француску и „Госпођа Бовари“ заснива француски реализам. Ова је промена пала баш у своје време, кад се читалац претоварио, заморио производима великих и силних имагинација. Па како периодп романтизма и реализма увек иду наизменично, наступила је потреба за живим пртањем истине и стварности. Кад се већ исцрпао романтизам, јављају се три велика писца, Балзак, Стендал и Мериме и приближују се реализму, са недовољним цртама његовим. Код једнога је мешавина са романтичним, код другога егзотичност у градиву, код трећега продијрљивост психолошког проматрања. Код њих се све то мења, али нема правог реализма, у одређеном снимању стварнога. Више буде укус за реалним, но што испуњују саму мисао.

„Госпођа. Бовари“ потпуно задовољава нејасне и силне жеље у публике. То је израз стварнога живота, и у сложености и у тачним појединостима. Код Балзака је описивање оделито: све до ситница радне средине, па личности и најзад им се тек даје реч и отпочиње акција. Код Флобера све то иде уједно, једно се другим. Чим се јаве личности, одмах, разазнате, почињу говорити