Srpski književni glasnik

696 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

и делати. Уз рад се меша и опис. Све иде као ц у стварности. Једини изузетак, опис Жонвила, износи четири стране. Па ип то, мали одмор, није са евим ван акције. У акцији појединих личности писац види и осећа онако као што је код самих личности, и сви описи у том погледу задовољавају најоштрију критику. Поједине силуете, као. и велики портрети, потпуне су креације. Све су личности обичне, просечне, али јасне са својим ос0беностима. Ма да су нам добро познате, ипак то нису

типови, но само сугерирају идеју о типу, који се може

из њих створити, ако се измене у извесном правцу. Фаге нам износи у крупним, живописним потезима, у главним цртама, тачну карактеристику, верне портрете евих главнијих личности.

Роман је тако уметнички склопљен, да је прави урнек. Видимо живот маленога града, елике тога живота, удешепе тако да не екрећу пажње од главног рада и главних личности. Њих свуда видимо, свуда осетимо, а нарочито стожерну личност, Госпођу Бовари. Све сцене воде њој, чак и онда, кад, на први мах, изгледа да се удаљују од ње. Па и први брак Шарлов, у прологу, мада нема везе са главном личношћу, ипак објашњује шта је навело Боварија да се Емом ожени.

Цело дело показује оштрог, савесног и узвишеног писца, са жељом да буде што савеснији у изношењу истинитости. · Само се јасно види како мрзи и презире грађане у провинцији. Ту је отишао тако далеко, као што примећује Сент-Бев, да у делу нема ни једне узвишеније ни племенитије природе. Тиме роман постаје мизантропским. Али таква личност, која се жели, изашла би из међе просечности. Јер и ако у делу нема представника врлина и узвишености, нема ни крајњих неваљалаца, нема чак ни оног познатог непријатељства ни оне отроване мржње, честих у паланци. Његове су личности саможиве и тлупе. А то није далеко од истине, кад се посматра очима једног таког мпизантропа, не много суровог, као што је био Флобер.

e а,