Srpski književni glasnik

700 Сгпски Књижевни ГлАСНИК.

гостионици, као ловац који је у лову убио свога пса и ништа друго. Решио сам се да се опет вратим железници у наручја, истој оној која је узрок свој данашњој .досади у свету. Нивелишући брда и долине она је нивелисала људе и њихове творевине; све је изједначила, све је обукла у досадну „безгаћничку“ униформу: људе у 0крачане усукане панталонице и простране излизане капутиће, жене у набране доземне сукње п утегнуте. јелеке, који њихово, и иначе неправилно израсло тело, на један исти калуп унакажују.

Рано је било за вечеру и из дуга времена почео сам да расматрам гостионицу близу станице. Мада је била проста и једноспратна, опет се на први поглед могла да прочита њена кратка и занимљива историја. У првим годинама своје младости она је била дашчара и служила. је као барака за железничке раднике; доцније су јој иструлела ребра замењена зидовима, а прокисли кров покривен лимом исто онако као и у осталом свету поред железнице.

Странци путују лети врло мало по Шпанији и могу много мање да рачунају на удобности но зими. Али су опет зато као ретки гости, у лето много боље виђени. Сада је то у многом измењено. Америчане мрзе после рата од прошле године а према Енглезима постали су врло неповерљиви. Већ од дужег времена Енглеска се штампа бави питањем да ли би за сигурност Гибралтара било корисно да Енглеска заузме једно од Балеарских или Питиуских острва, којима је Аликанте, као тврђава. најближе. Због овога у шпанској штампи овладала је велика бојазан да им Енглези једно од поменутих острва не заузму. У осталом, ово би био најлакши посао, који би се свршио без капи крви са обе стране; јер Шпанци не би могли ни покушати да се овоме одупру, пошто им је цела флота у рату са Америком била уништена.

За простијег Шпањолца постоје у свету само две стране народности: сви плави људи су Енглези, а сви црномањасти су Французи. Према овој простој и врло