Srpski književni glasnik

\

MOJOJ VIA RRA. O RJ E. 701 одређеној подели, ја сам спадао у Енглезе; као такав морао сам побуђивати љубопитетво код свију, а неповерење код врло многих. Нарочито кад Енглез путује у АДликанте мора да има нечега скривеног у његовим Haмерама, а кад то чини усред лета кад ретко који странац путује по јужној Шпанији, онда заиста мора бити и нечега опасног у његовим намерама.

Могло је бити близу десет часова у вече кад је влак стигао у Аликанте, био сам доста уморан, и још више зловољан. Свако сумњичење човеку је досадно, а путнику поред тога и мреко.

Дуго сам чекао док је пошао хотелски омнибус. Било је у њему доста путника, а на крову његову доста путничких ковчега; док је све натоварено, требало је дуго времена, али напослетку пођосмо.

Густ мрак са свих страна. Једва која лампица осветљава широки прашљиви друм од станице до вароши.

Напослетку, уђосмо и у варош, но тек сада настаје шетња по свима њеним улицама, и силажење појединих путника са кола заједно са пртљагом. На моје велико изненађење, увидех одмах да хотелска кола служе у исто доба и као јавни омнибус. Тако сам прво морао да прокрстарим по свима улицама Аликанте. Напослетку остах сам, и кад се омнибус заустави, разумедох да је то последња станица — давно жељени хотел, у који стигосмо близу поноћи.

У Дликанту мора да је време јевтино, нарочито ноћно, јер затекох свуда уз пут доста света који се шета по улицама. Доцније сам увидео како се у Јужној Шпанији живи. Послени свет, трговци п мајстори, живе као и свугде: дању раде а ноћу се одмарају; беспослени свет, а њега у Аликанту нарочито изгледа да има врло много, дању се одмара а ноћу не ради, но гледа да убије време, т. ј. шета се, тумара и тражи забаве. Овај обичај, у осталом, не изгледа рђав, јер ове две антиподске класе људи једна другој не сметају.

Да није било комараца, могао би човек у тој вреви