Srpski književni glasnik

702 СРпски КњижеВвНИ ГЛАСНИК.

и спавати, али су аликантеки москитоси толико зли да до пред зору нисам ни ока могао склопити. Залуду сам чекао да се изређају па да их побијем, они су долазили један по један, споро п лагано облетајући. Кад сам последњега. уловио, било је већ у велико свануло, MH тек сам тада могао рачунати на злехудо спавање. П венецијански су комарци чувени. Кад уједу Италијана, не познаје се ништа; на Французу се види црвена повећа пега на месту уједа, а Немцу искочи читава чворуга. Моски-

тоси у Аликанту и Малаги много су опаснији, они не.

дају човеку да спава, а где уједу, добије се нека врста запаљеног чира, који проузрокује грдну свраб. Кога су једном ујели, тај од страха не сме, а често и не може ни да заспи. Једина је срећа што се и они владају као и Аликанћбани, те дању спавају и онда је човек од њих миран.

Аликанте лежи врло живописно, на самој обали Средоземнога Мора. Највише га краси стрма, каменита узвишица, велика и кршна кречњачка стена, на којој се

подиже тврђава, Сазб о де Santa Barbara. Oko овог Ка-

стиља групише се цела варош са својим предграђима.

Изглед вароши са дугачког мола које се далеко у море пружа, необично је занимљив. Куће са својим пљоштим крововима, цркве са затубастим торњевима, дугачке алеје палма: пасео де лос Мартифес, која се у бистром, као чивит плаву мору огледа, све ово чини да Аликанте личи више на једну афричку варош. Игра светлости која се опажа на води, зградама и блиским брдима личи на непрестано треперење, из кога се контуре појединих предмета једва распознају, и цео утисак на великој сунчаној прилеци услед овога треперења изгледа нам невероватан, ваздух ври и из његове паре изгледа нам да видимо неку опсену, неку слику која може бити да и не постоји. Што дуже гледамо, и наша крв почиње лагано да се комеша, и да прелази и лагано време, док се све не стопи у фату моргану. :

Близу је подне и на обали је давно све изумрло,

а Араду