Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. , 709

која га готово никако не изневерава. Он се не служи мазом романтичним, без кога нису могли проћи ни Веселиновић, ни Лазаревић, ни Станковић, а друге да и не помињемо. Ћипико не даје својим личностима. ни један атрибут који би превазилазио њихову природу, и стављао у сумњу могућност њихове егзистенције. Читалац који не зна примореки живот осећа да га приповедач не лаже и да му не даје фалзификоване продукте. Све је ту истинито : море са својим пријатним маестралом и љутим сјеверином; обала са својим топлим жалом и оштрим хридима; трава и грмље са својим млаким задахом ; „питома и мека румен, која се на прегрште расипље морем и земљом“ ! Па онда, зар за тај ваздух, ту земљу, то море, то сунце приморско не пристаје и тихи, мирни шјор Менего, и сиpora вредна Цвјета ес лицем нагрђеним од богиња, и грешна Антица, која се с беспримерном мирноћом одаје слободној љубави, и јадна Јелка, која животом плаћа тренутак заборава 7... :

Живот у Ћипиковим причама, изузев последње (Јелка), није драматичан у вишем смислу. У њему се не рађају велика и ретка осећања, која болно растржу душу човекову ; нити се јављају силни и изванредни покрети, који уздрмавају савремени морални поредак; нити се дешавају тешки сукоби међу осећањем дужности према друштву и породици и права на личну срећу, нити се извршују дубоки морални преокрети у једном судбоносном тренутку... Живот Ћипикових личности протиче редовним током: у њему се јавља веселост и туга; страх и сумња; бол и задовољство ; тихо спокојство и разбуктала страст, љубав и мржња — све оно из чега се живот и састоји. И све то није ни ексцесивно ни мелодраматично ; све мирише на земљу из које је Бог створио човека. У оваком животу човек се мири се чињеницама и посматра их с непомућеним спокојством, као што научник посматра факта у природи. Изузев последње приче, читалац у осталима нема никога много да жали, никоме да се подсмева, никоме да се чуди, ни у кога да сумња, ни