Srpski književni glasnik

720) Српски Књижевни ГлАСНИК.

на огромном огњишту загревају млале интелигенције целога света. Жилбер Мире тврди да је у декаденцији сва европска цивилизација ако се то вели за Француску. Херберт Вивијан (Лондон) мисли да је Француска изгубила свој положај, јер у њој влада демократија која угушује пркву ; алп тако одлична раса као што је француска, може се препородити, ако Француску поново обасја сунце Луја XIV. Емил Берхерен (Брисел) одговорио је да је супрематија Француске, има неколико година, концентрисана у уметности п да је бесмислено данас говорити о њеној декаденцији. Франк Пио, најзад, мисли да би историјска улога Француске, кад би она била у декаденцији, била на своме завршетку, али Француска је покретач друштвеног и политичког развитка европских народа; на њу се може применити стих од Корнеља: Un стапа дезбо бик, пп етап | Језби сопшелсе.

УМЕШНОСТ.

Франц од Ленбаха, велики немачки портретпет, који је умро последњих дана, рођен је у Шробнхаузну 1856 год. Поставши ученик сликара Пилотпа, ишао је 1858 с њим у Рим да изучава старе уметнике, и ту је, желећи да постане сликар жанрева, израдпо једну реалистичну студију Римског Форума, која је због својих енергичних боја напшла на опште допадање. Доцније га је велики Мецена граф Шак послао у Италију и Шпанију да копира за његову галерију најпознатије слике Веласкезове, Тицпанове и Рубенсове. Кад се вратио у Немачку, сав се одао портретисању, и захваљујући свом оштром карактерисању и ванредном колориту постао је на томе пољу највећи немачки сликар 19. века. Портретисао је готово све своје славне савременике: Гледстона, Хелмхолца, Листа, Вагнера, Павла Хајза, Лава ХШ, Фрању Јосифа |, Виљема ], Бизмарка, Молткеа, Виљема П и др., и они су му цењени као најбољи његови радови.

ИСПРАВКА.

На стр. 628, прошлог броја, у 13 реду оздо, место: ...да је евет..., треба: ...да је могућно испитиваги само свет...

Власник и УРЕДНИК, Богдан Поповић. КАПЕТАН-МИШИНА УЛ. БР. 17.