Srpski književni glasnik

што. A 2

Ha JEMHOrT „IHEBHHKA. 725

Збиља, одржао сам реч: вечерас нисам ишао к њој

20. децембра.

Пре неки дан био сам код једног свог друга и пријатеља. Био је слаб; отишао сам да га обиђем. Разговарали смо о свачем; ја сам му најзад говорио и о себи, испричао шта осећам. Наравно, њено име нисам споменуо, и ако га је мој пријатељ на све могућне начине поку-

'шавао да сазна.

— Па ти се заљубио, драги мој! рече ми он. — Не, не, бранио сам се ја. Нисам се заљубио, и не смем то чинити. Ти знаш и зашто.

Три је дана како нисам ишао к њој. Вечерас отидох. Разговарали смо подуже, о свачем, о животу. Изнео сам своје личне погледе о томе како треба схватити живот. Слушала ме је врло пажљиво гледајући ме својим лепим, паметним очима. i

Ни. спомена. о мојој исповести.

22. децембра.

После подне.

Седео сам и радио. Наједанпут, поред мене, у гласовиру, нешто пуче, зазвони: јамачно је прела још која жица. Тргох се и прекидох посао; би ми тешко: сетих се своје сестрице која је пре годину и нешто јаче свирала у овај исти црни гласовир...

25. децембра. 3 часа изјутра.

По старом српском обичају, на бадње вече треба да су сви укућани на окупу. Ја сам начинио изузетак: тумарао сам сву драгу ноћ и дошао сам кући тек мало час, у два и по. СОвлачећи се, отпевао сам једно Рождество твоје, те разбудио оне што су спавали. Затим сам легао и скоро одмах заспао.

То ми се одавно није догодило,