Srpski književni glasnik

726 СРпски Књижевни ГлАСНИК. Подне.

Божић...

Данас осећам да сам расположенији, лакши но 0бично. То јамачно долази отуда што држим да се на данашњи дан рађа, или, бар, треба да роди нешто ново.

Ишао сам данас њеној кући те честитао празник.

Она ми је рекла да има нешто да ми каже, и за-

питала ме знам ли ја шта је то. Одговорих да не знам:

нисам ни хтео, ни смео тумачити то на свој начин, у,

своју корист.

29. децембра. Јутр»з.

Синоћ сам био код ње. Затим сам отишао кући, вечерао па изпшао на железничку станицу : дочекао сам, са још неким пријатељима, један нов брачни пар. Младожења је био срећан, блажеп; млада пето тако, само мало у незгоди, збуњена што се, тако нагло, нашла у непознатом друштву, у туђем свету.

Младост, здравље, љубав, живот... Све саме за ме непознате ствари, забрањени плодови...

После смо сви — наравно без младенаца — отишли у кавану. Пило се. И ја сам ппо, први пут после двадесет месеца. Пио сам, и био сам задовољан. Дошао сам кући у два и по.

Вече. На велико своје изненађење, данас — управо вечерас — опажам неку промену у себи. Кад бих био оп-

тимиста, ја бих сад, одмах, извео закључак да је та промена на боље. У осталом, ко то знаг Време ће изрећи своју праведну пресуду о свему.

Разлога за промену било је неколико. Пре свега, за последње три недеље осећам се много боље и физички и, нарочито, душевно: задовољан сам (у колико ја то могу бити), миран сам.

Миран Кад ми је она ту, пред очима, увек“ Али баш због тога сам задовољан...

Дакле, ја је водим 7 А смем ли ја, уопште, волетиг...