Srpski književni glasnik

| Смиља се заплака. Стари побјесни, зграби троножац и. баци га за Ђуком. Она хтједе да побјегне, али, како је троножац дохвати по леђима, она запе и паде преко прага. Стари паде по њој и поче је тући. Ње стаде лелек и : запомагање. Смиља ВЕТА. и стала са стране, задовољна

| Мили преврши, и он, у збичајући се на штаку, стаде да раздваја ћаћу од оне за њега непознате жене.

1 — Лакше, ћаћа, лакше, говорио је п ухватио га за руке. | Којо Тадић исправи се и истријезни се за час од љутине кад видје сина онаква. Зној га проби од чуда ои све се у њему преврну. Ђука брисаше лице, утушујући сузе. Смиља полетје брату, објеси му се око врата и стаде да запијева:

4 АН, , » Ајме брате, сунце отријано,

» Ајме, брате, мој очињи виде !«

Њега прели румен преко жутог лица од љутине и 2 "он одгурну немилостиво сестру од себе.

- — Шта си стала ту да ајмечеш! Ако сам оста“ без | ноге, нијесам оста“ без главе!

"Он прекорачи преко прага у кућу.

— Добар вече! рече Миле.

— Приесјело нам таково добро, рече Омиља и за-

2 А стари Којо Тадић наслонпо се на ступац од врата ди гледа. Гледа и гледа... Ето, тамо му стоји син, богаљ, 1 без ноге, подупире се на штаку. Тамо му је женетина што му прекраћује дане. А тамо, ено, кћери његове што Je, затрудњела се момцима, што му је блатом заблатила кућње. шљеме, што му је образ под ноге бацила п раздерала га као стари опанак. А кућа празна, жита мало, новаца нимало. Пикола не шаље. Жена га поткрада. А све то хоће да јеле. да живи. И све (a OH TO прегорио

1*

ROM opa А И IV NO JU A PR