Srpski književni glasnik

Зи ИВ ВА“ а + У , 27 , | ои ми 6. {4 TCE TOON, 4 Српски Књижевни Гласник, | O: —J “, : о #75

Њу као да пресијече нешто преко прсију, кад. чу те ријечи. Осјећала је добро сву мржњу која је била. Уа TIM тима. ријечима. Еау

Којо се мало трже п дозва к себи. ЊЕ

Ово 7 рече он и показа на жену. То ми је женетина, бог је убио... SO O MN:

— Убио тебе Bor, necpeho crapa, прогунђа Ђука кроз зубе, прекинувши га. Ур

Да ме је гром ћио ударити у онај несрећни ча и кад сам је за се повео, боље би било, говораше стари.

Миле само ману главом, као одговор. да разумијева, = п премјери је, још једном, погледом. Њихови се погледи укретише, обадва пуни мржње, оп киван на то туђе створење што је дошло под њихов кров, а она је добро. neje hana na неће од њега добре. запамтити.

— си ћемо ЊЕ у раљоњиз запита. је он злурад, — Какве сватове 7. везе она п задрата јој глас.

па сватове. | ј Смиља. поцрвење, сакри лице рукама и заплака“ поново. NU — Зар ме и ти | прекораваш п срамотние рече с опа горко. Ки > ; — Сама си себе осрамотпла, рече мирно Миле. АТИ како ти се зове ђувегија да идем сјутра да! поздравим : свога. зета 7 ; Она се окрепу у страну п не рече ишшта. је Па оида он приђе ћаћи који је непрестано гледа у њега, као да не вјерује својим очима, метнуо му руке на рамена и рече: Зи — (О. мој ћаћа, мој јадни ћаћа! | — Тако тип је, мој Миле, рече стари, наслони св главу на његово раме п лице му се зали сузама, me) староме ратнпку који је четовао у босанским устанци) не стријспећи од пушчаног зрпа ип ханџара,