Srpski književni glasnik

— Пуна је труња! Ваљда. 'оћеш да се труњем отру- 500 jeM! ma проли воду и пружи јој букару натраг. 537 ода Она пропра букару, пљусну воду преко прага, па добро загледа, нема ли што у води и пружи је ћаћи. — Чиета A: :: нема тру ња, прорннита, |

запали лулу. Већ је касно, мислио је. А женетина му. се одвукла. пекуд на разговор, језик јој негдје меље као млпнско коло. Да је млађи, устао би па би је штапином нотјерно кући. А овако стару не да му се. Бар да се и не врати, а да је негдје вук изије, волпо би! Једна брига мање! ИУ Миле је сашао у село, па се, ваљда запио. Ни кћер му | не би код куће била, срамота је њезина веже за ЊЕ већ би се вуцарала около се момцима. До поноћи би ве вукла око куће, од поноћи би увела момка у појату =, лежи с њоме. 3 себе, а на очи му пошле сузе. Он утра сузе рукавом да кћер не види, и рече обе — Простри ми; вријеме је да се леже. Оно двоје U не мисли на кућу. | о Смиља баци преслицу п стаде простирати. ЊЕ кад отео би јој се, крадом, који гласнији уздах.

MI

A oi

љеће. Већ је и онако био благо, уморно, 'тромо п пре 5 гладњело и кости му биле превучене кожом као каквом : врећом. Трава почела да избија, овце је весело чупкале, чобани у планини се срчали, и упропашћивали младо a дрвеће. Козе које су крадом држали, нестаино се пеле и грискале набујале пупове. Озима пшеница. стала зеленити, и сунце је све више вукло својом 'топлотом из земље. o