Srpski književni glasnik

у их грђе но свака друга невоља. Загорчавала му живот и прикраћивала му старе дане. Хеј, како је он мпелио да проведе старост, све у задовољству и изобиљу! Миселио је да Миле оде у жандарме, а Никола у финанце. "Да му буду синови господа! Па сваки мјесец он првога и. на. попту : „Доброј' тро, крај лине, има. ли OR VV 38, деј

и вели, „шаље ти Mine и Ае сваки по пету_ ринуг Ајде у опћину, нека ти потпишу!“ — „Шаљу, _ шаљу соколови моји, бог и' живио“, прошаптао би. И тим би новцем подигао п покрпио оно кућерка што ће тешко још коју годину да издура. Еј, вратио би му се „онда живот!

_ Али, Миле ни да чује о жандарији. Никола опет ; ~ побепави за женама. Веле да је у некој фабрици. Што · заради, развукоше којекакве женетине. Смиља га обружи, — обрука као нико његов. Родиће ето доскора копиле у · његовој кући у којој се нијесу досад копилад рађала. А ~ жена му краде и онако мршаво имање, својим језиком А прекраћује његове дане што сву п иначе већ избројани. Ето, вече је, вечерали су, на огњишту гори ватра, ДЕ он прилетао, запалио лулу, па гледа кћер како јој игра – преелица у руци, како препреда куђељу у памук. Види да јој је тешко, да је мисли и брига бију. Али, што може он, зар да је жали! Што не оста поштена, лијепа је · цура била, могла се удати за каква писара доље у селу, па да обува чизме и да се повезује свиленим рупцем. _ Тукао ју је прије као кују, па је п престао. Њој је лакше кад је ко 8 теже оће је да ba вал нико за миелио ge: стари. па волпо ју је мучити, заповиједати да му донесе час ово, час оно. | = Смиљо, д дајде ми воде, рече опоро стари. – Она се диже полако и без ријечи, заграби воду у букару и принесе му је. Стари бе, тобоже, загледа у воду, па, мада није ишта у њој видио, рече љутито;