Srpski književni glasnik

# > та иу, „. ЈИ лав 4 и , » из. И *: и Зе "Урака kaz: бата ди 5. у i ON ay а. 17 Стпски. Књижевни Гла по па ша – — # — | 1 = - a Е y

се њезини врате. Видјеће оно што су знали да ће се до“ одн годити, видјеће и насмијаће се. Зашто да јој се смију, она не тражи да је жале, да јој угађају, али ван и поруга, то пече, то боли. 0, бар да је умрла у оним страшним тренуцима кад јој се чинило да се распада, ла јој се дијели душа с тијелом! И мислила је да ће бар мртво дијете родити. Тукли су је, бездушно ударали, мр цварили, радила је, није се чувала нц буре ни пчега, КЕН ипак је дијете живо. Зна она добро да ће оно бити и њој и њезинима сувише, Сваки залогај који. му буду давали, даваће му +? с пеовком и клетвом, сваку прњу у коју га буду облачили, даваће му преко срца. | гладне И њој се стеже срце кад чу кораке маћијине пред ДЕ. кућом, п она окрете главу на страну кад она уђе. Ђука 3 приђе баби која је љуљала дијете и нагну се над кодијевку.. А — Женско“ запита она. — Мушко, рече баба. — Ето Јовеши сина, рече Омиљина маћија п Ha смија се. = Смиља изусти полугласно пеовку. Послије дође кући ћаћа п брат. Сјели су крај ог њишта пи вечерали шутећи. Образе им обасјавала ватра с огњишта. Миле понуди сестру јелом. Она одби. — Не могу; нећу! рече п окрену се у страну, стао дећи се да погледа брату у лице. | — Попи бар чашу вина, донио сам ти, вели Миле и наточи јој. : S LOM Она се не мицаше један тренутак. па опда пружи руку и жедно испи чашу. + 'Obem још једну запита Миле. Она одману главом.

разговора. (Наставиће ce.)

Вељко М. Милићевић, |