Srpski književni glasnik

, N.E # Ж.е Хо 4 - и И MV На Ерин, 3 OS NAR ŠEJH

620 СрРпоки Књижевни Гласник.

Давидових извештаја! Па ни они нису потпуни, него у произвољним одломцима, и све је штампано само у преводу.. Зашто није штампан оригиналан, француски текст, као што је тај исти часопис раније штампао извесна документа7 И најпосле, морамо се упитати: какви су то разлози из којих је само овај незнатан део преписке штампан “7 Је ли то се тога што у осталим извештајима Давидовим нема ничега о Босни и „сусједним земљама“ онога доба, што је немогуће претпоставити, или е тога што у осталим извештајима има ствари које би биле супротне интересима политике данашње босанско-херцеговачке владе, па их „ОЈавшк“ с тога није смео донети 2

Ја држим да ми Срби треба да прочитамо с резервом ову збирку, докле год оригинални текет не буде штампан и не буде одговорено на ова горња питања. У овим пословима треба ствари изводити на чисто.

У осталом, у овим документима има врло мало грађе за историју првог нашег устанка од 1804—1813, па и за. историју Босне тога доба и њених односа са суседним земљама. Па и та незнатна грађа више је занимљива него ли важна.

Давидови су извештаји интересантни с више страна. Они потврђују готовост ђенерала Мармона, управника Далмације, да у свакој прилици помогне Турке и босанскога. везира, који је у то време скупљао и кретао чете противу устаника у Србији. Ђенерал је слао Турцима не само оружје и муниције већ је у једној прилици био опремио и неколико стотина француских војника преко Босне за Цариград. Затим, нерасположење Француске и њенога. званичног представника у Травнику према срипскоме народу. Нема тако рећи Давидова извештаја где се он не изражава рђаво и неповољно о народу у чијој је средини живео; он нпр. каже: „како је народ у Босни дивљи“, „како су незналице и непоправими“, како је то један „варварски народ“, „гадни народ“, и т.д. Најпосле, из ових докумената видимо расположење Давидово према српским устаницима. Кал су Срби, почетком 1807 упали