Srpski književni glasnik

ОцеЕНЕ и ПрРИКАЗИ. 621

у Босну, он је чак наваљивао на босанскога везира да се креће противу њих, и ако овај није имао још никаквих налога о томе из Цариграда. О томе расположењу Давидовом, најбоље нам говори његов извештај француској влади, под бр. 21, стр. 6 Г. Јелавићеве збирке:

У Травнику, 15 Априла 1807. (у шест сати у вече).

„Србијанци пређоше Дрину. Они су упали у Босну, те се налазе три или четири дана од Травника. То је жалосна али фатална последица наше спорости и празних формалности с једне и с друге стране. Сада треба да мислимо како ћемо се бранити на нашем властитом земљишту.

Него, ако Руси прискоче у помоћ Србијанцима, ако Црногорци сађу у великом броју, ако се Аустријанци изјаве, што ће се догодити од Босне за једно месец дана Што ће бити од Далмације“ Врло је вероватно да Србијанци не би имали толико одважности да се нису поуздано надали у јаку помоћ. Ја нисам престао досађивати паши мојим саветгма и наваљивати на њега да започне ратовање. Али он не беше примио никакве наредбе, па ни сада још нема налога за офанзивни рат. Он се је бојао ставити на коцку своју главу или барем своје имање. Ми пак очекујемо Султанов позив, па да прискочимо у помоћ овој покрајини. Она ће бити нападнута од непријатеља пре но што позив буде послат из Цариграда. Жалосно је ићи кораком кад непријатељ јури свом брзином. Он ће нас затећи у сред наших дипломатских церемонија...“

Давид је, исто тако, ревносно пратио догађаје у Србији, и редовно о њима извештавао француску владу. Али ти су му извештаји били несигурни, састављени готово увек на основу ма каквих и ма чијих казивања, или на основу причања. босанскога везира и других турских власника, који су, наравно, увек препуни познатог турског самохвалисања. У сваком покрету Срба да се ослободе турскога ропства, он је гледао руско дело и читаве легијоне руских војника, потцењујући често њи-