Srpski književni glasnik

чуди

ОцеЕНЕ и ПрРИКАЗИ. 628

Сама та чињеница, што је Г. Јелавић сазнао и запнтересовао се за преписку Давидову, а тако пето и жеља његова да је публикује, свакако су похвалне. Али зашто је публикација непотпуна7 И зашто су, кад су већ бирана писма, изабрана баш она. у којима се најгоре представља српски народ и његов величанствени покрет под Карађорђем“ И што су она баш сад публикована 7 И зашто баш у преводу а не у оригиналу7 Је ли тиме „Glasnik Zemaljskog Muzeja“ xreo ma п сам учествује у прослави наше стогодишњице, M TO Ha OBAJ HaudH?

Поред тога што Давидова преписка није штампана у целокупности, имали бисмо још нешто да приметимо. Зашто Г. Јелавић није штампао у целини, већ само у изводу његова увода, оне инструкције и налоге, које је француска влада упућивала своме консулу за време његова бављена у Травнику То су врло важни документи из којих се могу сазнати детаљније из којих је разлога француски консулат у Травнику основан и чему је за све време служио. Јер, неоспорно је да су нашим радницима на историјској науци од много већега значаја и потребе те инструкције, него ли, на пример, онај Давидов извештај где он прича на дугачко својој влали, са каквим је свечаностима био приман код босанскога везира; каквом је кабаницом био покривен он, а каквом опет његов коњ; колико је чауша водило његова коња, и колико је, најпосле, попијено каве и шербета пи измењано комплимената „у знак искренога пријатељства“ и све „тешњих веза“ између представника Великога Цара, како су и Турци називали Наполеона, п намееника Султанових! Поред онога што се зна већ о тој политици из Наполеонове „Преписке“ и многобројних списа који се до данас појавише о овоме периоду француске историје', очевидно је, да би публикација целе ове преписке о отварању францускога консулата у Травнику и његовој

! Види : La Bibliographie Napoleonienne, par Pried. M. Kircheisen. Paris, 1903.