Srpski književni glasnik

ТОРУ БИАТНЕУ Р,

С боскета у св'јетлу ливаду Куд дање обл'јећу птице Пада травом дебели сјен

И пола ми крије лице.

Ја стојим, пјевам и лудујем И пијан удешавам жице.

Госпе, хватаћу птичицу

Што појућ сједа на грану, Ма и гранчицу сломио Сњежну и расцвјетану.

Госпе, ја ћу је дон 'јети

Кад облаци блијеђет стану —

Вечерњи они облаци

Што ти лебде над двором, Гдје се бијеле лукови

да тавним и шумним бором, Госпе, дон'јећу птичицу, — А ти је испусти зором.

Ja ћу је исто чекати

У јутарњој сјени боскета, Кој' одмн'јева сав у пјесмама, Јер у љубави цвјета,

Госпе, гдје уза њ уздишем Већ два сунчана љета.

ВлаАдимИР БидрРић.