Srpski književni glasnik

996 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

Циганска. приповетка. гласи:

Била нека жена па имала кћер ЛАрзиану и много млађега сина Ђиди Ибраимче. Још док је Ђиди Ибраимче· био мали, дође Краљ Мерко п одведе Дрзиану у свој град код Шаренс Чешме, покрсти је и надене јој име Дилбер Анђелија. Кад је Ђиди Ибраимчету било 15 година, већ је био тако велики јунак да му није било равнога. Једнога дана запита он мајку зашто му није родила било брата било сестру, те да има милости. Мајка му онда каже да му је родила сестру Арзиану, али да ју је одвео Краљ Марко још кад је он био мали, да ју је покретио и надео јој име Дилбер Анђелија. Кад то чу Ђиди Ибраимче, реши се да иде и да тражи сестру. Мајка га стане одвраћати да не иде, јер може погинути. Али 'Ђиди Ибраимче је не послуша већ обуче очево одело и пође да тражи сестру. Дуго је ишао док је дошао no Шарене Чешме. Ту га спази четрдесет слушкиња његове сестре и кажу јој да долази некакав непознати јунак њиховоме двору. Дилбер Анђелија погледа и познаде да је то њен брат 'Ђиди Ибраимче, па изађе пред њега те га дочека и одведе у двор, и чињаше се да јој је врло мило што је дошао. Краљ Марко није био код куће, но је био у лову. Дилбер Анђелија спреми вечеру и понуди брата ракијом, у коју је била метула свакојаке травке. Чим је 'Ђиди Ибраимче попио мало ракије, учини му се сумњива па рекне сестри, да у ракији мора бити нечега, јер он пије 70 ока вина па му ништа није а сад од једне чаше ракије осећа да му се спава. Сестра га стане уверавати да у ракији ничега нема, већ да је то љута препеченица. Али 'Ђиди Ибраимче одмах заспа. Чим то виде Дилбер Анђелија, одмах му метну на ноге букагије, а на руке белензуке и тако га остави. Кад се у вече врати из лова Краљ Марко, Дилбер Анђелија му изађе на сусрет и рекне му ла је она уловила бољи лов од њега, да је уловила 'Ђиди Ибраимче, његовог душманина. Краљ Марко се томе врло обрадује и одмах отидне да га види. Кад би сутра дан, он упита