Srpski književni glasnik

ФолклоРнНЕ БЕЛЕШКЕ. 927

Ђиди Ибраимче: Да сам ја пао у твоје руке, шта би ми радио — Ја бих те заклао и исекао на комаде, да би сваки комад мрав могао да понесе, рекне Ђиди Ибраимче. Тада му рекне Краљ Маљко: Не бих те погубио да ми ниси рекао такве речи, но за те речи те губим. За тим нареди џелатима (жељачијама) те поведу Ђиди Ибраимче у поље и ту им нареди да га посеку. Кад виде Ђиди Ибраимче да ће бити посечен, рекне џелатима: Немојте ме сећи док не скинем очеве (таткове) мораве доламе и тесне тозлуке ; мој их отац није крвавио, па нећу ни ја да их крвавим. Џелати му онда ослободе десну руку и десну ногу да скине одело, а он зграби од џелата нож па њиме посече Краља Марка и све џелате. За тим обуче Маркове хаљине и пође сестри. Кад га она виде, помисли да је то Марко па га упита: Јеси ли ми донео крви од Ђиди Ибраимчета7 Ђиди Ибраимче измахне ножем па јој осече главу и однесе мајци. Кад мајка виде главу своје кћери, паде од жалости мртва на земљу".

Где је порекло овог мотива, ја не знам. Мени се чини да је српска народна песма препев туђег мотива, тим пре што у нас има и другојачих мотива о Краљевићу Марку и његовој сестри.

8. IU: YA HO "BH.

Поводом чланка Д-ра М. Р. Веснића , Празноверице ом злочин с нарочитим погледом на празноверице о закопаном блогу“, који садржи много података о народном јаком веровању у могућност налажења закопаног блага, написао сам и ја неколико речи о тој ствари“. Између осталога, ја сам тада рекао и то „да се благо тражи помоћу иланова, који се купују од некаквих странаца по скупе

! Један старији Ци:анин ме увераваше да је, још док је био у врањском округу, слушао од Цигана о овоме песму на циганском језику.

% Гоцишњица Ник. Чупића, књ. ХТУ, стр. 146 —2..8.

3 још која о копању блага („Дело“, за мај 1895. стр. 300—307).