Srpski književni glasnik
998 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.
новце. Копачи верују да онај који закопава оставе у исто доба и прецртава положај и тачно назначује место где је оставу закопао. Тај цртеж и назначење зову се овде план. Копачи верују да су планови које купују тачни и да су преписи са оригинала. Сазнао сам да је један план купљен за 300 динара. Ја сам питао, кад је план тачан, зашто се њиме не служе они који га продају. То ми се скоро и није могло објаснити. Веле, не да се то странцима. „Колико је странаца са плановима лолазило па се нису увајдили! Па кад нема вајде, они продају нама.“ — Молио сам да ми изнесу један такав план, али ми га не показаше. Колико сам сазнао, у тим плановима овако стоји: Од реке за сто корака ка сунцу (на исток) налази се стара буква, од букве на десно велики камен, од камена на север други камен, од њега за 20 корака копај и наћи ћеш. Према таквоме плану копачи копају и наравно ништа не налазе, јер где је означен правац, није означено одстојање, а где је одетојање није правац“ (стр. 302). — Нешто даље (на стр. 305), рекао сам још и ово: „Веру у закопано благо сем врачара и гатара експлоатишу п многи други. Нарочито су за осуду продавци планова, који изгледа да иду од места до места и продају их лаковерним копачима. По причању копача изгледа да су то странци, или се за странце издају. Чак су према њима и планови подељени на: турске, аустријске и талијанске, од којих су, чини ми се, талијански најбољи. Причао ми је један 'сељак из Бована, да му је чак некакав Ингилиз (Енглез) нудио план на продају, али он не беше тада при новцу“. Дотле ја нисам имао прилике да видим никакав план за копање блага. Ове што сам о томе знао, било је само из разбирања о тој ствари. 2 јуна 1897 г. дошао сам у село Шпај (срез белопаланачки, округ пиротеки). Идући од Црвене Реке ка Шпају, видео сам поред пута једну рупу за коју ми рекоше да су је ископали копачи блага тражећи оставе. То ми даде повода да отпочнем разговор о копању блага у томе крају. У разговору