Srpski književni glasnik

ИУ O И УЕ НА а PO

938 ОРпски Књижевни Гласник. ПенНИкуло. Сигуран сам да горе мирише на женску хаљину, јер са тога места вређа нос неизгладљиви смрад.

MuEREXMO. Host punut сада одовуд, Пеникуле! Да лепо ли осећаш! Пеникуло. Добро. MuHEXMO. — | Ila mra je? Ha шта мирише Одговори. Пеникуло. пи На лоповлук, на блуд, на гозбу. MuHEXMO.

"Сада ћу га однети хетери Еротији. Наредићу већ да се спреми гозба за мене, за тебе и за њу.

Пеникуло. Дивота ! | – Менехмо. Па ћемо ту пити све до сутрашње зорњаче. ПЕНИКУЛо.

Дивота! Мушки си рекао! Хоћу ли већ да ударам ! y Bpara? | У

МЕНЕХМмо. 997 Ударај!.. Или, чекај још! :: | Пеникуло. За хиљаду си ми корака задржао бокал! МЕНЕХмо. ,

Полако... куцај ! Пеникуло (подсмева се). Извесно се бојиш да није капија са Сама.! i Менехмо. | при Та стани, стани, молим те! Ено је баш где иза | лази! Ох, гледај сунце! Зар ниси заслепљен сјајем њег нога тела 2 |

! Самски судови, од чувене „самске иловаче“, били су врло = слаби и јевтини Плаут их често спомиње: у Capt. говори о неком | x ак-тврдици који је своме лару жртвовао само из самских. еудони| јер се бојао да му друге лар не покраде. Уз