Srpski književni glasnik

958 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Софија, 1903). Фирма Маћедонска а еспап бугарски. Н. Наумов и његово друштво говориће против сједињења Маћедоније Бугарској, а о њему ће стално мислити и на њему радити.

Уз политички део ићи ће уз сваки број и књижевни додатак. У редник је књижевноме додатку г. Андреја Протич, познати нам критичар и књижевник, а затуцани националиста. У илдућим додацима „Маћедонског Прегледа“ наћи ће се сигурно и по која добра литерарна ствар; у првоме их нема.

ЕВРОПСКА ТУРСКА И ПРОБЛЕМ МАЋЕДОНСКИ И СТАРО СРПСКИ (La Татуше а'Епгоре се Је ргођјете де Ја Маседоте ег de la vieille Serbie, these pour le doctorat, M. G. Miloićviteh, Paris, Arthar Rousseau, 1905). y OBOJ KMM3H 3OHMJeHO п кратко изнесенп су историја рефорама у европској Турској у Х1Х веку и њихов неуспех. И ако има по негде непоузданих података, због тога што су из непоузданих извора, ипак је добро и прегледно израђена петорија маћедонске реформне акције. Писац. као закључак, износи да треба решити маћедонски и старосрпеки проблем аутономијом Маћедоније и Ст. Србије, које би, као једна аутономна област ушле у балканску конфедерацију. Тезе о аутономији Маћедоније, о аутономији Старе Србије, о аутономији данашњих румелијских вилајета, могу се бранити и нападати, али теза ла Маћедонија и Ст. Србија буду једна аутономна област може се само нападати. Конфедерација балканских држава могућна ће бити само тако ако се међу њима одржи потребна равнотежа. Аутономна. Маћедонија ће бити могућна, на и конфедерација балканских држава, ако Маћедонија уђе у своје природне границе, старе границе, тј. у данашње границе “солунскога и великога дела битољскога вилајета. Ко погледа на карту балканских полуострва видеће да ће се тада

моћи постићи и равнотежа балканских народа. Ј. ЧИТУЉА. Јанко ВЕСЕЛИНОВИЋ. — 14 0. м. умро је најпопулар-

нији представник српске сеоске приповетке Јанко Веселиновић. Јавивши се одмах после збирке приповедака ненадмашеног Л. К. Лазаревића под чијим је утицајем нарочито у почетку стајао, Јанко је својим првим радовима имао одмах неочекиван успех, сјајно ушао у књижевност, постигао славу коју лоцније никако није премашио. Сеоска. приповетка била је пронађена, и тре-