Srpski književni glasnik

„Уж И НИ и S ML IPA)

960 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

ника нашега листа, Аксентије Бацета Рујанац. Рођен око 18560 у Кривој Ријеци (ужички округ), Бацета се школовао у Србији и Русији, служио као офинццр у Русији и Бугарској, доцније живео у Србији као новинар и књижевник и најзад погиквуо у Маћедонији као прост борац за ослобођење наше браће. Његов буран живот, скроз испуњен политичким гањањљима, прогонством из отаџбине, хапшењима, осудама на смрт, а алеолутно лишен себичности и личних интереса и сав активно предан општем добру. завршио се врло јуначком смрћу код Бељаковца, у једном од најкрвавијих сукоба наших у Маћодонији. — Његов рад на књижевности сводио се на писање у патриотском листу „Ускоку“, који је он и основао, и на преводну књижевност. Преводи његови су у нашем листу 1901 и 1902 године: „Бивши људи“, „Макар Чудра“ и „О чину лажљивцу и детлићу љубитељу истине“ од М. Горког, и „За иконом“ од В. Корољенка. Његови преводи у „Самоуправи“ 1903 и 1904 ови су: „Тајна седме чете“, од Корн. Шуберта. „Лука Иванић Долбњаков и његов Букетка“, пз заборављених (бележака, од Ник. Гр. Буњина, „Пас и мачка“, инђијска · легенда, од В. Дорошевића, „Цар Асаргадон“, од Л. Н, Толетога, „Рођење Христово“, мусломанска прича, „Вечита Легенда“, од ВБ. Дорошевића, „Наука и живот“, арабљанска прича, од B. Дорошевића, „Три питања“, легенда, ол Л. Н 'Толетога, „Савест“, из сто кинеских казна, од ВБ. Дорошевића, „Постанак глупости“, инђијека легенда, од В. Дорошевиђћа, „Госпођа Цивилизација“, од В. Дорошевића, „Ропство Мис СОтонове“, no причању учесника „Хигијена вароши“, од проф. Г. В. Хлопина, | „Микадова империја“, од К. Војенског. Осем ових ра- лова изишли су у поменутом листу још и ови чланци:

„Државе и јапански „подвизи““, из „Рускога Слова“, „Ново Време“ о годишњици Краља Петра 1“, „Словенско браство“, из „Рускога Слова“, „Говор Данева у дебати о одговору на престону беседу“, „Данченкова извешћа с бојишта“, из „Рускога Слова“, и. још многи | ситнији чланци. Сви су ови радови преводи е руског и бугарског језика.

Власник, Др. Војислав ВЕЉКОВИЋ. УРЕдНИЦИ, ПАлвле Поповић, и Др. Јован СКЕРЛИЋ,