Srpski književni glasnik

106 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

Биће их можда и таквих који ће рећи да је овакво схватање наших уметничких прилика, само једна самообмана и да је замисао о оснивању једне уметничке Галерије у Београду само један леп и неостварљив сан. И ми емо потпуно убеђени да Галерија у Београду неће никада бити у стању да одговори свима потребама, нити да стигне пи ублажи и најмању патњу свакога југословенског уметника. За то би била потребна огромна средства, која не би могла дати Србија. Али има друго нешто што ће Галерија у Београду и без великих новчаних средстава постићи, а што ће бити од велике користи за југословенске уметнике и уметност. На првом месту ми очекујемо установљавање сличних Галерија и у осталим југословенским центрима, које, ако можда не би хтела остварити љубав према уметности, а оно вероватно племенита утакмица између појединих југословенских дентара. Нека би поред ове Галерије у Београду постојала макар само још једна једина на Словенском Југу, и нека би те две Галерије макар и са мањим сумама. сваке године излазиле на уметнички трг, — на је тиме много поможено уметницима, који данас сличних прилика немају. Вероватноћа да ће се израђено дело моћи продати, даваће уметницима воље и снаге за непрекидан истрајан pan; a самим тим подизаће се и ниво југословенске културе.

Али да наведемо још један конкретан пример који

иде у прилог нашим надама. У Загребу постоји пуних двадесет и пет година уметничко друштво; у Загребу се пуних двадесет и пет година интезивно ради на уметности; али се, тек после Југословенске Уметничке Изложбе у Београду и после свега онога што се на тој изложби догодило, хрватска „званичност“ сетила и хрватских уметника ну оној мери откупила уметничких дела колико никада пре тога. Не треба бити Бог зна како оштроуман па увидети узроке таквој појави; а не треба ни тешког прорачуњавања па да се пронађе