Srpski književni glasnik

АИ, =

59 СРпски Књижевни ГЛАСНИК,

остаје ништа друго до самоубиство. Слика је успела и колористички. Поред тих слика, г. Јакопић има инак и другу једну зрету слика: импресиопиетички рађене пределе. Између њих и малопређашњих слика сличност је једино та што се види да је иједне и друге сликала кичица сликара колориста. Од тих предела највише ми се свидела једна мала, али сјајна сличица, „Под брезама“. Ништа није живље ни сјајније од тих бреза на гребену брдипца, у љиљавој и златној вечерњој светлости; треперење светлости је ванредно изведено. На жалост, та сличица. је остала скица, као и многе друге изложене слике г. Јакопићеве. Међу овим последњим их има које нису ништа друго до „радионичке“ студије, које зидове сликареких радионица нису требале никако ни да остављају. У словеначком одељењу било је уопште скица више HO што је потребно. Нема сумње, скице имају свога интереса; оне су често врло лепе ствари, као, на пример, ова о којој је сад била реч; п могу бити живље од изра-

ђене слике. Али скица остаје скица; у њој није могуће

уживати као у довршеним радовима. Само на овим последњим може око дуже ла се зауставља, само се на њих човек може више пута враћати. Најзад, на сликару је да довршеној слици очува свежину коју би имала као скица... Од осталих предела г. Јакопићевих поменућу још врло топлу п складну скицу „На прагу“, — скицу „Под прозором“, и најзад лепу, велику, и довршену слику „На брегу“, којој ни онај грозни рам од старог огледала није могао ништа да науди.

Сунце и његове граке слика и г,Матија Јама; супчана

светлост је екоро пскључив предмет његова еликарства. ·

Г. Јама слика оно здраво свеже и јасно „сунчање“ јутра и дана. Парочито је ерећан кад слика јутарње сунце, с његовом паром, е његовом сјајном, устрепталом измаглицом која покрива и обавија поље и предмете на њему. У том погледу, његов „Сељак“ је једна од најбоље успелих, најсвежијих и најистинитијих слика тога рода на Југословенској Изложби. Ништа није сјајније ни здра-