Srpski književni glasnik

bb СРпски Књижевни Гласник.

сувоћа, човеку пријатне. Човек у тим тренуцима тражи уметничка дела која ће му датп уметничко узбуђење и без „лепих“ форама, и без „лепог свршетка“. У тај ред дела иде п г. Валдецов „Опутани геније“ -— алегорија непостигнутих идеала, у облику младога генија везанога за лаворово дрво, са којега је лишће попадало на земљу. Г. Валдец се није ограпичпо на то да немоћ, тугу, и пзгубљену наду покаже у обореној глави и очајно клонулом ставу младога генија; он му је одлучно дао мршаво, изнурено тело, и скоро дизграциозну позу епутаног п занемоглог дечка. Исто су тако крте и мршаве фигуре које представљају „Вајарство и Сликарство“, е њиховим угластим и оштрим силуетпма. По начину рада, г. Валдец иде у оне вајаре који не моделирају потанко, не „иепитују“ подробно опу игру пајсптнијих испупчења и улубљења на човечјем лицу п телу; он облике карактерише ширим и упрошћеним површинама. Који је начин бољи, то питање остављам на страну. Ја лично волим вајарство које се улубљује у форму, вајаретво са сенкама и множином гипких прелаза. Али има прилика кад се помоћу тих упрошћених и ширих пи мирних површина, вајареки употребљених, постижу врло лепи ефекти. Поме-

нимо од осталих радова г. Валдецових „Скицу за споменик

Ив. Кукуљевићу Сакцинском“, лепо замишљену, с чистим линијама, елегантном сиплуетом, IM простам, али врло укусним шарама; и напослетку „лик бискупа Штроемајера“, у коме je Pr. Валдец показао свој дар тачног посматрања. п евоју вештину моделирања.

Г. Иван Мештровић, најмлађи вајар хрватски, иде за најповијом модом у вајарској уметности, п (колико

то може да се види из његове мале изложбице) посебице.

за Ролденом, чији је начин можда познао на самим делима, Роденовим, или на радовима Родепових следбеника. Ако учи у Бечу, онла је извесно да су ликови које излаже постали под утицајем Рошфорова приреја од Родена, које се чува у Модерној галерији (салив у гипсу). Г.

Мештровићева. „попреја проф. Кенига и Петра Браниа“