Srpski književni glasnik

кл - Уметнички ПрЕГглед. 63 , ономињу врло много на то Роденово попреје; „Петар „Бради“ чак јако личи на Рошфора. Тако п остала лва рада г. Мештровићева, „На гробу мртвих пдеала“ п „Живот“, носе на себи обележје најмодернијих навика. Први спада у ону врету кипова који изгледају као да су пзрасли пз камена, из неизвајане масе, а други опомиње на оне мање више увијене и положене, за камен срасле фигуре, какве Роден пзлаже од десет петнаест година на овамо. Први је, осим тога — ако сам добро запамтио, после пола године — рађен још на Роден-Росов начин, импреспонистички, · моделпран ублажено и као замагљено, и замишљен тако да треба да се гледа само с једне стране. А други још nocm на себи трагове оне, узгред буди речено, песимпатичне п плитке разметљивости и врло јевтине филозофије извесних мотива тако зване, немачке п бечке, „сецесије“. Од двоје заљубљених који леже једно поред другог, жена је много већа, претерано већа од младића. Осим тога, група се зове „Живот“ (место, на пример, „Љубав“); што такође треба да има свог нарочпитог смисла. Г. Мештровић, као што се види, плива по среди. модернизма. Писац. ових редова, којпџ воли све уметничке манифестације — п модерне (наравно, кад су добре) још више но старе — последњи је који ће му то замерити. Алп једно не бп требало пп један уметник да смеће с ума, нарочито ако има дара; а то је: да је мода свула, и у уметности, оно што најмање траје, дакле оно што је најмање битно; п да јој с тога човек може поклонити само један део, и то не највећи, свога дара. Ићи за модом, значи подражав гти ; међутим, битни услов праве п велпке уметности, то је бити пскрен, то јест бити самоникао, бити свој. Затим ово: треба богатити своју душу, развијати и неговати свој унутрашњи, интелектуални п осећајни живот, на све познате начине којима се то постиже, ширењем свога хоризонта, посматрањем, дубљим и шприм образовањем, претањивањем својих утисака. „Тако се иде звездама!“ И онда се може штогод се хоће, може се слободно пћи на коју се страну