Srpski književni glasnik

64 ТРпПСКИ КњижеВвНИ ГЛАСНИК.

хоће, с модом, мимо моду, и даље од моде, право напред у моду сутрашњу. Ова мало мимогредна размишљања падају ми на памет зато што ми се учинило да г. Мештровић има дара, п доста дара, и што су ми се његови радови допали и покрај ових напомепца које изазивају. Његова два попреја, нарочито прво, врло су добро рађена, а. „Па гробу мртвих идеала“ је рад и замишљен и израђен с врло много осећања. Сва је прилика да се од г. Мештровића можемо још многом чему добром надати.

Још ми остаје да кажем две речи о вајарству словеначком. Како сам већ једном приликом признао да сам, пре ове Изложбе, југословенске уметпике, осим ерпеких, мало познавао, ја ћу без зазора рећи да сам тек овом приликом дознао за словеначког вајара г. Бернекера, који је у тој грани њихов највећи уметник. На жалост, и данас то могу тврлити само по чувењу, јер г. Бернекер, као што је познато, није на Југословенској Изложби ништа. излагао. Словеначко вајарско одељење с њичх је, извесно, много изгубило. Али остали уметници елопеначки којп су излагали — на првом месту г. Светпелап Перуши с неколико добрих попреја и „Незаконитом матером“; г. Јосиф Ајлец с једним занимљивим и добро израђеним „Фауном“; и г.г. И. Кердић и Ц. Мис, е неколико рељефа — сведоче и без г. Бернекера да Словенци раде и на вајаретву с добрим успехом.

Са овом последњом господом, ми смо свршили преглед целе Југословенске. Изложбе „сликарства и вајарства. Преглед је испао дуг, али друкчије није могло ни

требало na буле. Код нас су уметничке изложбе тако.

ретке да је природно задржати се на њима дуже но

! После Јубиларне изложбе у Загребу, то је више но сигурно, Радови г. Мештровића које смо видели на то] изложби изненадили су нас и бројем и вредношћу својом. У г. Мештровићу који, како изгледа, није прешао ни прву половину двадесетих година, Хрватима се развија велики дар.