Srpski književni glasnik

ћи Ћ | „УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 65

другде: Затим је број уметника био на овој изложби при велики, и скоро сваки од уметпишка излагао је повећи број радова, о којима је ваљало бар делимице говорити. Даље су уметници великом већином били публици сасвим непознати. Најзад, ово је била прва важнија прилика да се једној младој публици проговори опширније о уметности, о њеним начинима, о појединим уметничким школама, о особинама од којих зависи мања или већа уметничка вредност сликарских и вајарских дела, о врсти знања п искуства коју оцењивач или пријатељ уметности треба да има ако уметност жели да разуме, другим речима ако у уметности жели да ужива. Оне кратке уметничке оцене које обично нису ништа друго до списак имена уметника пи њихових дела, с неколико похвалних пли покудних придева, биле би у овој п оваквој прилици мало умесне.

На завршетку желео бих да кажем још ово.

Прва Југословенска Уметничка Изложба показала је у неочекиваној мери колико се може кад се прегне ои кад се добро хоће. Преко сваке наде, створено је врло много из ничега. Сетите се како су стајале ствари пре Југословенске Изложбе; није било више од два три ч0века у еваком југословенском пароду који су нешто знали о стварима код својих најближих суседа и сродника. Данас п шира публика зна за уметност југословенску, а преко ње и за друге југословенске ствари; знају се људи, знају се вароши, створене су везе, лична пријатељства, преко којих се и опште везе јаче стежу; и утицаји се по ну· жности укрштају. Али то што је тако стално, треба очувати. То се, међутим, може само под ова два услова: ако буде истрајности и искрености. Да је истрајност потребна кад човек хоће неку ствар даље да развија и унапређује, то је“ сваком јасно. Али људи радо заборављају да и оно што је већ стечено може да се одржи само новим и трајним напорима, и да одмора никад нема ; онако као у оном често навођеном примеру људи који вуку

5