Srpski književni glasnik

66 СРпПски Књижевни ГлАСНИК.

лађу уз воду, и којп морају да вуку и кад се одмарају. По ту је цену напредак. Ту су од мале помоћи дар, умење, способности којима се ствара; ту треба истрајност, прегнуће, непрекидан рад, који једино обезбеђују успех. Треба упамтити да се у животу уопште много мање напредује помоћу тако званих сјајних особина, дара и гениалности, а много више помоћу тих секромнијих, неугледних особина, које сјајнији дарови бацају у засенак, али без којих ни ови последњи не би могли блистати. Није довољно само умење, треба и рада и времена да се, по речима персијског песника, „дудов лист претвори у свилену хаљину“. Узгред буди речено, те „неугледне“ особине неугледне су само за оне који не умеју да виде; оне су исто тако производ више културе као и дар и гениалност; оне су, шта више, познији производ културе. Отуда су оне код младих народа ретке, и ређе но што је дар. Али то је само разлог више да их млади народи што брижљивије негују, памтећи стално да без њих апсолутно нема успеха. У нашој југословенској заједници, ми треба да се узајамно подсетичемо на прегнуће и истрајност, да подсећамо једни друге на дужности, а сваки од своје стране, кад год може, да узима иницнативу. Једни не треба да чекају друге; не треба да држе да ни они не морају ништа предузимати кад то други не чине. На против, баш кад на другој страни осете застој, пли малодушну тромост, или равнодушност неразвијене свести, онда је тренутак да прегну, ла друге подстакну п повуку за собом. У нашој заједници, као што то бива п у другима, то ће учинити они који буду најкултурнији. То је, у осталом, њихова дужност, као што је и њихова повластица.

Што се тиче искрености, јасно је да она зпје мање потребна. Пре свега, где ње није нема пи човека. Ко себе поштује, не може не бити искрен. Џентлмен није никал неискрен.. Искрепост је једна од битних особина. културнога човека и џентлмена. Према томе, свако југословенско племе има права и разлога рачунати на њу