Srpski književni glasnik
Pax
• . по У , ~ YMETHHHUKH IIPEPIJEJ. 67
, >
код својих осталих саплеменика. Али... за свака случај... —=Жедуо зато да спасоносном скептицизму дамо део који му припада — нека ми је допуштено рећи да се овде, напокон, не тражи никаква трансцендентална искреност, пуна великог пожртвовања, или самопрегорења. Овде се тражи само то да југословенски народи схвате свој интерес; овде је и користољубива искреност довољна. Ми Југословени, распарчани једном историјом од које нема луђе ни несрећније, ми смо данас четири мала народа у место да смо један велики. Међутим, мали народи немају услова да живе пуним културним животом. Они, можда, немају услова да живе уопште ; али оставимо то на страну. Извесно је толико да они немају услова за пун културни живот. Култура је врло скупа ствар; мали народи немају за њу довољно средстава. Они треба да имају све што имају и велики народи, а немају у својим предузећима онај велики број учесника великих народа, који једино омогућава успешан рад. Њихови часописи немају довољно претплатника, њихове књиге, слике, кипови довољно купаца, њихово позориште и музика довољно гледалаца и слушалаца, њихово неимаретво довољно велике народне буџете, њихове научне и просветне установе библиотеке, музеји, университети, и тако даље — довољно приложника. Мало руку, малена пи снага. Њихов је спас у удруживању. Тако је п код нае Југословена. Тешкоће су мање но што би изгледало на први поглед (ја, наравно, о овоме могу овде говорити само сасвим овлаш, али и у опширнијој расправи основне мисли не би ни у колико биле измењене). Језици изгледају највећа сметња за културну заједницу. Али, пре евега, има већ земаља — примери су сваком у памети -— у којима разни и најразличнији језици нису сметња широко заснованој и вишој култури. Но, више још, наши југословенски језици (и овако, без централног утицаја, и без заједничке књижевности) разликују се мање међу собом но северна и јужна наречја великих народа с једним језиком. Кад би неко у једној граматици од пет страна, и једном речнику од 5