Srpski književni glasnik

68 СРпски Књижевни Гласник.

педесет страна, побележио разлике у језичкој употреби Југословена, сваки Југословенин би за месец дана савладао језике остала три (управо два) југословенска племена. У уметности нема чак ни те сметње; уметности говоре једним језиком. Ако се, дакле, искрено удружимо, и истрајно порадимо на заједничком циљу — општој култури, која је изнад свих обзира, и којој и сам народносни живот има да служи у последњој инетанцији ми ћемо имати успеха, п одржати и новећати ово што смо до данас стекли. То треба да нам је циљ, и то треба да нам буде гесло. Као што је ту скоро орган симпатичне Хрватке напредњачке омладине духовито и лапидарно резимовао ове мисли, — „ Искрено н истрајно!“ треба да је гесло југословенских народа. Нека то буде и моја последња реч, у овом прегледу у коме, говорећи о уметничкој вредности Југословенске Изложбе, нисам могао а да не поменем и њен значај за општу, велику, и плодну мисао о Југословенској заједници.

Богдан Поповић.

ПОЛИТИЧКИ. ПРЕГЛЕД.

СРПСКЕ ЧЕТЕ. — ОрРПСКО-ТУРСКИ СПОР.

Много се товорило п говори данас о српским четама у Старој Србији пи Маћедонији. О њима се најразличније пише по европским новинама. Бугарски листови појаву српских чета једнодушно анатемишу, они заједно ca бугарским званичним пресбиром окарактерисавају те чете као оруђа у рукама Турака за уништавање Бугара у скопаљскоме санџаку и битољскоме вилајету, п, најзад, сви тврде да се те чете нарочито спремају из Србије. Обавештења. која имамо из Скопља и Битоља о четама српским, о раду њихову и држању према народности сасвим су супротна овим бугарским инсинуацијама. Ево како нам пишу о свему: