Srpski književni glasnik

, Политички ПрРЕГЛЕД. 69

„Ки У санџацима призренскоме, пећкоме и приштевскоме, годинама чине свакојака насиља Арбанаси, Арнаути и Турци. Од 1898 године Бугаромани чине Србима у вилајетима битољскоме, солунскоме, и скопскоме санџаку, сем свакојаких сметњи у просветноме раду, још и убијства највиђенијих Срба. Заштите није било ни код турских власти, ни код представника европских држава, и, што је најважније, код српеких консула. Положај Срба је био несношљив; лањеке године постао је још несношљивији. 1904 година обележава низ невиних српских жртава у санџацима пећком, а нарочито скопскоме п дебарском, у казама кичевској, прилепској, велеској и охридској. У пећкоме, призренскоме и приштевскоме, немуслимани су чинили зулуме из обичаја, а у оним осталим крајевима убијетва су чинили Бугаромани из народносне нетрпељивости. Срби су морали да организују одбрану. Они су се удружили; удружење има и свој нарочити статут, чије су главне одредбе ове:

1 циљ је удружењу да, поводом сувише учестаних непријатељских насртаја на све што је српско у Ст. Србији и Маћедонији, ради на одбрани истим средствима и путем којим Србе непријатељи нападају;

2 удружење поред бриге о одбрани, припрема народ на ослобођење од садашњега несносног стања. и то путем еволуције, — потпомаже извођење рефорама, стално ради на груписању српскога живља и на његовоме културноме и економскоме напредовању ;

3 Срби очекују од султана и великих сила побољшање свога стања. Не могадну ли им ови обезбедити миран живот и правилно слободно напредовање, удружење ће прибећи и револуцији као средству за ослобођење. Сукоб између српске чете и турске редовне војске код Челопека у кумановској кази у коме је пало више од стотине турских аскера; сукоб у Петраљици, у паланачкој кази, у коме је нашло смрти око двадесет српских четника и стотина пизама; борба код Мокрања у