Srpski književni glasnik

| Е

70) Српски Књижевни ГлАСНИК.

велеској кази; погибија и српека и турска и арбанаска у Великој Хочи код Призрена, утврђују да Срби нису турски измећари. Сукоби кол Челопека, код Бељаковца, код Гостиражана утврдили су још и то да су Бугаромани турски измећари. (Софијска „Вечерња Пошта“, највећи непријатељ Срба, који ево шеста година пише из дана у дан противу Срба, у своме броју од 13 јуна о. г. окарактерисала је рад овакав као издајнички — шпијунски).

Према свему овоме види се: да је Српска револуциона организација никла сама, као природна последица самоодбране ; да она ради онако како је утврдила да ће радити. Она брани ерпеки живаљ од евакога непријатеља без разлике; она ради на ослобођењу његову; она тај свој рад не маскира; она није лажни поборник принnama „Македонија за Македонце“, као што су многи маћедонски револуционари у Бугарској; она никога не напада, никога не искључује да заједнички раде на ослобођењу потлачених. Ако је који из Србије дошао, да је у послу поможе, па крв није вода...“

ПЏередовно стање, раетројство у администрацији, бесправност немусломанских народности и неједнакост хришћана. и мусломана у отоманској империји, уз друге невоље, чине те свакога часа ничу сукоби између Турске и које од европских држава. За последње две године било их је неколико. Свако се сећа сукоба са Француском због неисплаћених рачуна Тубинију и Лоранду, франпуским поданицима и блокаде Митилене; запамтио се и спор са Грчком због држања власти према грчкоме консулу у Александрији; затим са Сједињеним Државама због накнаде штете пострадалим американским држављанима приликом покоља 1896 године, и најзад са Румунијом због затварања. румунских школеких надзорника

у Јањини. Искреао је ту скоро п спор са Србијом. По

вод овоме спору јесте ово. | 29 априла о. г. полиција у Кичеву ухапси настав-

ника српске мушке гимназије у Битољу г. А. Јовановића, |

–

„из и Žar VAZI AN i ~ AA oje с