Srpski književni glasnik

„ћи , O Политички ПрЕГгЛЕД. 71 ни

због сумње да има свезе са српским четама и њиховим радом у Поречу, и у казама прилепској, кичевској, велеској, охридској, у санџаку скопаљском. Професор Јовановић је наставао у једној кући у Битољу са писаром српског генералнога консулата у Битољу, г. Т. Поповићем, и то соба до собе. Како су се ова два човека на дан раније уселила у ту кућу, то при преносу ствари, носач унесе случајно један Јовановићев сто у собу Т. Поповића. Пред полицијом која доведе из Кичева г. Јовановића право у његов стан у Битољу, г. Јовановић изјави да је његов само сто у соби P.F. Поповића, а све остало да није његово. Полиција узме то као повод да претрагу изврши поред стола и над стварима Поповићевих. Г. Поповић се успротиви, позивајући се на права и привилегије који припадају чиновницима консулата страних држава у Турској. Полиција се тргне, али не хтедне напуштатп стана него сачека упутства валијина која су гласила да запечати све ствари и да их чува до даље наредбе из Цариграда, што она и изврши, и поред званичног протеста од стране Генералнога Конеулата Србије. Тада је српска влада протествовала у Цариграду и тражила да се одмах печати скину, ствари неповредне врате, оснивајући свој протест и тражење на члан 6 консуларне конвенције између Србије и Турске, који гласи: „Генерални Консули, Консули, Бице-Консули и Консуларни Агенти као и Канцелари и Секретари уживаће на основу узајамноети, у територијама обеју страна уговорница, односно својих личности, звања и станова, слободије, привилегије и имунитете који се признају Консуларним Званичницима истог чина других држава, — разуме се у колико се то не би косило с одредбама ове Конвенције“. Уз то је тражила да се извршилац повреде смени. Порта се изговарала Посланству Србије да нема извештаја од валије, да је она у праву, докле није шеф битољске полиције ушао у стан г. Поповића, под изговором да соба мора бити онога чији је сто, и извршио претрагу. Порта је бранила овај свој поступак тиме што је тврдила да кон-