Srpski književni glasnik

КРОНИКА О ВЛАЦАВИНИ КАРЛА 1Х. (19.) ХТУ. ЉУБАВНИ САСТАНАК.

Госпођа ће доћи за који час, На неколико речи коли вас.

Молијер, Тартиф,

Мержи се пресели у стан свога брата; он оде да захвали краљици матери и поново се појави на двору. Кад је ступио у Лувр, примети да је у неку руку наследио Коменжев углед. Људи које је позпавао само из виђења поздрављалп су га понизно п пријатељски. Мушеп су, у разговору с њим, невешто крили своју завист под привидном и ердачном учтивошћу, а жене су га пзазивачки посматрале кроз догледе, јер је слава стечена у двобојима била у оно време нарочито поуздано средство да се њихово срце задобије. Три четири човека убијена у необичном двобоју вредело је више но лепота, богатство и духовитост. Укратко, кад би се појавио у одајама Лувра, наш је јупак чуо око себе жагор: „Ево младог

Мержија који је убпо Коменжа. — Како је млад! Какав диван стас! — Како је леп! — Како су му бркови поноспто усукани! — Зна ли се која му је љубазница2“

И Мержи је узалуд тражио у гомили плаве очи и црне обрве госпође од Тпржиса. Он шта више оде њеној кући; али дознаде да је убрзо по емрти Коменжевој отпутовала на једно своје добро, двадесет миља далеко од Париза. Ако је веровати злим језицима, туга за човеком "који јој се удварао беше је нагнала да потражи какво усамљено место, где би се могла на миру предати своме болу.

Једно јутро, док је капетан, лежећи на дивану и