Srpski književni glasnik, 01. 01. 1906., S. 859

924 Српски Књижевни Гласник.

германски народи истављаху на супрот, било је још горе, варварско управо. Неуглађен германски укус нигде се тако лепо не огледа, као у ирским, галским и германским миниатурама УП!—Х века. Па ипак се у њима осећа вејање једнога новог духа, осећају се, нарочито у иконама, наговештаји једне расањене тежње: да се византиски узори замене нечим што ће имати више живота, а људима бити ближе пи приступачније. Х! век представља доба првих судара између оснажене, усплахирене и још примитивне германске уметности романскога стила и префињене, калуђерске и устајале византиске уметности. Идућег столећа избише ти судари сасвим јасно на површину., Људи су били сити догама, сити званичне форме култа и калуђерског мистицизма. Почело се тражити више љубави, више непосредности, У том настадоше и судбоносни дани католичанства, због којих се ти захтеви морадоше на кратко време одложити. Али чим је бурни период крсташких ратова протутњио, а врева се ратна стишала, бише они поново, само сад много енергичније, стављени на дневни ред. Тај нови покрет, који је потекао из Француске и један нов, готски стил изазвао, имађаше крајњи циљ: да ослободи духове црквенога ига, да их извуче из круга преживелих традиција и да их упути стварању нових, слободнијих облика уметничких. Дух човечји, пошто је помирио у себи хришћанска предања са законима естетике, мораде се одмах испунити и тежњом за смелијим напретком, за широм самосталношћу, која ће добити израза у оригиналним облицима уметничким. Човечанство у својем напредовању стално тежи новом и бољем, жртвујући при том не само рђаво, но по нешто и добро од старог. Али је то природни закон, коме ништа на земљи не може противстати или га спречити. Тако је бидо п у овом случају, Крута хијерархија и традиције црквене, одеване донекле у рухо класичности, држале су извесно време у шкрипцу свако слободније тежење човечанства, дајући своје обележје свима манифестацијама живота лруштвенога. Али кад се дух људски један